Neka Igre počnu!

Neka Igre počnu!

Juče sam stigla u London zbog Olimpijade. U vazduhu ima mnogo energije i uzbuđenja. Ovo je poseban period za boravak u Londonu, i osećam se privilegovanom što sam ovde.

Mnogo godina sam sanjala o učešću na Olimpijadi, i odustajanje od učešća 2008. godine u Pekingu je verovatno bio najteži trenutak u mojoj karijeri.

Vreme provedeno u Olimpijskom selu u Kini, sa ostalim sportistima, i treninzi na ondašnjim terenima, samo povećava moja očekivanja i nestrpljenje da ovde izađem na teren i da se takmičim.

Pozitivna stvar, koja je proizašla iz mog iskustva u Pekingu, je vreme koje sam provela sa ostalim sportistima iz srpskog tima, koji su se takmičili u različitim sportovima. Bilo je fascinantno videti kako oni treniraju i kako se pripremaju za svoja takmičenja.

Frustrirajuća stvar kod ovogodišnjeg takmičenja je što je Wimbledon dosta udaljen od Olimpijskog sela, posebno kad je saobraćaj gust ovoliko koliko sada.

Ove nedelje ću posetiti Selo, ali ću za vreme turnira biti zauzeta treninzima, mečevima i oporavkom (igram u singlu i u mešovitom dublu sa Nenadom Zimonjićem), tako da, verovatno, neću moći da idem da gledam druge sportove, što je šteta.

Wimbledon izgleda dosta drugačije - svuda je ružičasta boja! Biće čudno videti da nisu svi u belom, za promenu.

Svi, koje sam do sada srela, su srećni što su ovde, i sada ne možemo da dočekamo da Igre počnu.

Voli vas
Ana