Članak o Ani u The Daily Telegraph

Članak o Ani u The Daily Telegraph

The Daily Telegraph, najprodavanije novine u Britaniji, su danas objavile ekskluzivan intervju sa Anom. Prava na tekst koji sledi pripadaju The Telegraph Group.

Ivanović igra sigurno dok kreće ka prvih 10
Autor: Mark Hodgkinson
Poslednja izmena: 1:41am GMT 28/12/2006

Koliko tinejdžerki iz Srbije bi se potrudilo da nauči pravila kriketa? Ana Ivanović jeste. Ivanovićeva je takva. Dok trenira u Australiji uoči nove sezone, surfovala je i išla na snorkelling duž obale. Život sigurno za Ivanovićevu trenutno izgleda kao surf, sunce i osmesi.

Ali nije uvek bilo tako za Ivanovićevu, za koju izgleda sigurno da će tokom 2007. godine ući u prvih 10 teniserki sveta, i postati jedno od vodećih imena ovog sporta. 19-godišnjakinja iz Beograda ima snažne slike iz detinjstva na bombardovanje njenog rodnog grada tokom rata na Balkanu, kada je svoje treninge morala da smesti između napada Natoa, kada su sirene označavale kada može a kada ne može da igra, i kada je bila preplašena.

Kada je Nato 1999. godine bombardovao Beograd, Ivanovićeva je imala samo 11 godina. "Sećam se, neposredno što je bombardovanje počelo, mislim da je to bilo jutro nakon prve noći pod bombama," rekla je. "Bila sam na terenu, trenirala, i neko je došao da nam kaže da je previše opasno da budemo tamo. Moj trener je rekao, 'OK, samo ćemo da završimo sa ovom korpom loptica'. Ali smo shvatili da moramo odmah da prekinemo. Bilo je previše opasno. Mogla sam da treniram samo ujutro, pošto je to bilo najbezbednije vreme, kada smo mislili da neće baciti ni jednu bombu. Posle podne nije moglo da se trenira, jer je tada bilo previše opasno.

"Sirene su počinjale negde u vreme ručka, i onda su nad gradom veći deo poslepodneva i noći bili avioni. A onda je opasnost prestajala tek oko šest sati ujutru. Tako da smo, kada se oglasi sirena koja je označavala prestanak opasnosti, mogli da izađemo iz kuće i da treniramo."

Ivanovićeva se seća straha koji je tada osetila. "Bilo je strašno, ali navikla sam se na to. Moji roditelji su pokušali da se ponašaju zaštitnički, i da me spreče da vidim sve što se dešavalo. Ali na vestima ste mogli da vidite šta se događa. I uskoro sam shvatila da ne bombarduju sve. Bombardovali su samo vojne ciljeve. Znali smo da ujutru dođemo na trening i da razgovaramo o bombardovanju od prethodne noći. Govorili smo 'Jesi video vesti? Jesi video šta se desilo?' To je bilo teško vreme."

Ivanovićevu, 14. na svetskoj rang listi, i sa fotogeničnim izgledom koji je ovih dana potreban u tenisu, ako hoćeš da tvoj agent od tebe napravi brend, je za igranje tenisa inspirisala još jedna Srpkinja, Monika Seleš.

Priča ide ovako: Ivanovićeva, koja je tada imala pet godina, je na televiziji gledala Selešovu kako igra, i tokom prekida je prikazana reklama za lokalni teniski klub.

Zapanjujuće, Ivanovićeva je zapamtila dugačak broj telefona, i, kad se njena mama vratila u sobu, zamolila da joj se dozvoli da poseti klub. "Kad god ljudima pričam tu priču, naježim se," rekla je Ivanovićeva.

Četrnaest godina nakon što je zapamtila taj broj, Ivanovićeva se sama pojavila u televizijskoj reklami. Zajedno sa Danielom Hantuchovom, bila je u reklami za kompaniju koja se bavi mobilnim telefonima, koja je ujedno i sponzor ženskog tenisa, Sony Ericsson, u kojoj su njih dve igrale improvizovanu partiju tenisa, skačući preko krovova zgrada.

Ivanovićeva ceni glamuroznu stranu tenisa, "kada imate ljude koji vam sređuju kosu i šminkaju vas ". Sebe dobro promoviše preko svog veb sajta, i nije stidljiva pred kamerama. Ali bi mrzela kada bi neko pomislio da joj je uspeh udario u glavu.

Ivanovićevoj su bitni maniri. I zato se ugleda na Rogera Federera. Ne samo zbog njegovog tenisa, nego zato što je "on divna osoba". "Uprkos svemu što je postigao, nije se promenio. Divim se ljudima koji se ne promene," rekla je. "Trudim se da budem ista osoba koja sam oduvek bila. Oni ljudi koji se promene su nesigurni u sebe, i nisu potpuno zadovoljni sobom. To je stvar ličnosti. Ako si zaista potpuno zadovoljan sobom, onda nema potrebe menjati se."

Niko Ivanovićevu ne bi mogao optužiti da joj nedostaje ličnost, ili da nije zadovoljna sobom. Ona je odlično prilagođena, ima svoje ja, i inteligentna je. Pogotovo kada se o njoj sudi na osnovu poređenja sa nekim od jednodimenzionalnih robota koji postoje.