Intervju u časopisu Prestup

Intervju u časopisu Prestup

Anu je nedavno u Srbiji intervjuisao časopis Prestup.

Koja su vaša prva teniska iskustva?
Prvi turniri na kojima sam učestvovala su bili u Beogradu, na nacionalnom nivou. Sećam se prvog turnira na kome sam ikada igrala, u četvrtini finala sam igrala protiv prvoplasirane devojčice i pobedila sam je. U to vreme nisam znala šta je rang lista, pa sam pitala tatu da mi to objasni.

Čega se još sećate?
Sećam se da sam sa nepunih 12 godina igrala u finalu državnog prvenstva do 14 godina. Igrala sam protiv starijih devojčica. To je za mene bio veliki uspeh.

Kakve su vaše uspomene na Beograd iz vremena kada ste bili mlađi i ne toliko popularni kao danas?
Beograd je grad u kom sam odrasla. Uvek ću se rado vratiti da ovde provedem neko vreme. Možda ću u budućnosti živeti ovde, nikad se ne zna. Beograd je za mene poseban grad i volim da provodim vreme ovde, da se šetam po Keju ili Kalemegdanu. Sećam se da su me kada sam bila mala, baba i deda uvek vodili u zološki vrt. To su neke stvari koje nikada neću zaboraviti, i koje će me uvek vezivati za Beograd.

Nedavno ste upoznali Moniku Seleš, svog idola. Kako je to bilo?
Prvi put sam je srela na turniru u Torontu. To je bio kratak susret, jer je ona žurila na intervju koji je radila. Bukvalno sam ostala bez teksta. Nisam znala šta da kažem, jer je ona u to vreme za mene bila velika zvezda i razlog zbog kog sam počela da igram tenis. Ove godine sam na US Openu imala priliku da duže razgovaram sa njom. Ona je stvarno sjajna osoba. Nema sumnje da sam imala pravog idola.

Šta je po vašem mišljenju bila prekretnica u vašoj karijeri?
U svačijoj karijeri ima nekoliko momenta za koje može da se kaže da predstavljaju prekretnice. Prva je bila kada sam u Japanu za redom osvojila dva ITF turnira od 50,000 dolara. Druga prekretnica je bio turniru Cirihu 2004. godine, kada sam u drugom kolu prvi put igrala protiv Venus. Ovogodišnji Roland Garros je svakako bio još jedna prekretnica.

Koje teniserke ste se najviše plašili?
Teško je reći da sam se plašila bilo koga. Nije važno ko je sa druge strane mreže, treba da igrate protiv loptice i da pokušate da igrate najbolje što možete. Ima nekoliko teniserki protiv kojih je jako teško igrati, kao što su sestre Williams. One imaju potpuno drugačiju igru od svih ostalih, igraju agresivno.

Koji je vaš najveći izazov?
Hoću da budem broj 1. To je veliki cilj koji želim dugo vremena. Svesna sam da je svaki dalji korak sve teže napraviti. Da bi to uradila, treba mi više iskustva protiv vrhunskih teniserki.

Kada ste osetili da je počela vaša prava karijera?
U Cirihu sam igrala svoj prvi Sony Ericsson WTA Tour turnir, tako da je to bila ogromna prekretnica u mojoj karijeri. Recimo da je to trenutak od kada sam u profesionalnom tenisu. Iako sam i pre toga igrala protiv vrhunskih teniserki, rekla bih da od maja ove godine kada sam veoma brzo napredovala, zaista osećam da pripadam ovom krugu.

Koje pobede su vam najvažnije?
Finale Montreala protiv Hingis i polu-finale Roland Garrosa protiv Sharapove – to su mečevi koje ću uek pamtiti.

Šta mislite o Srbiji kao teniskoj sili?
Mislim da je ovo neverovatan uspeh. Svi smo mladi i imamo toliko godina ispred nas, ali u svetu se stalno govori o srpskom tenisu i o tome kako smo mi odjednom u samom vrhu. Za mene je velika čast da igram za naš nacionalni tim. Uvek kad dođem u Beograd budem iznenađena koliko ljudi nas prati i koliko popularan sport je tenis postao!

Gde volite da izlazite kada dođete u Beograd?
Dok sam odsutna, jako mi nedostaju porodica, rođaci i prijatelji, pa ne izlazim mnogo. Volim da sa rođacima i prijateljima provodim vreme u kući, ili u nekom mirnijem kafiću, gde možemo da sedimo i da pričamo. Ne volim da idem u klubove.

A kada ste u inostranstvu?
Na turnirma nema mnogo ljudi sa kojima možete da izađete. Ponekad sa nekim od tenisera odem na večeru ili na piće. Ali to je retko, jer sam kada učestujem na turniru skoncentrisana na treninge. Ali u slobodno vreme volim da izađem i da vidim šta je popularno u drugim zemljama.

Fotografi o vama razmišljaju kao o jednoj od najlepših teniserki. Fotografisali su vas za mnoge časopise i radili ste sa velikim brojem fotografa. Gde je granica kada su u pitanju snimanja?
Volim da učestvujem u snimanjima. To mi je zanimljivo, a svako snimanje je novo iskustvo. Ljudi sa kojima radim na snimanjima su profesionalci, i ta naj način mogu da pronađem svoj sopstveni stil. Na primer, kada mi daju nešto da obučem i kada me našminkaju, mogu da otkrijem nešto novo što mi odgovara i što mi se dopada. Važno je da mi je prijatno u stvarima u kojima me fotografišu: ne biram nešto što je previše seksi ili otvoreno. Lepo je otkiti moju drugu stranu, drugačiju od one kada sam na terenu. Uživam u tome, ali sam svesna da se to dešava samo zbog tenisa i uspeha koji postižem na terenu. Nikada trening ne bih zamenila za snimanje fotografija.

Koja su vaša sujeverja pre meča?
Volim da sama provedem više vremena, slušajući muziku, pop, R&B ili srpsku, zavisi od raspoloženja. Imam ritual kako nameštam kosu i kačket/štitnik za sunce. Šnale za kosu moraju da budu na istom mestu svaki put, i trudim se da uvek koristim isti kačket!

Koji vam je najveći teniski izazov u budućnosti?
Moj najveći san je da osvojim Grand Slam. I mislim da to nije nemoguće. Stigla sam do finala Roland Garrosa i u budućnosti, kada budem bila u istoj situaciji, nadam se da ću uspeti bolje da se nosim sa tim. Štaviše, sigurna sam da mogu da ostvarim taj san.

Imate 19 godina i veoma ste slavni. Kako vidite sebe kada više ne budete igrali tenis?
Veoma volim decu i volela bih da imam porodicu. Zamišljam sebe na toplom mestu, pored mora, pošto volim plažu i sunce.

Da li vozite? Kakva je vaša saradnja sa Verano Motorsom?
Imam odličnu saradnju sa Veranom. To nije tipičan odnos sponzora i igrača. Volim da vozim njihova kola i svaki put kada sam u Beogradu koristim tu priliku.

Photo: Unicef Serbia/Zoran Jovanovic Maccak