Intervju u Gazzetta dello Sport Sportweek

Intervju u Gazzetta dello Sport Sportweek

Uz ljubaznu saglasnost autora Lorenza Cazzaniga i fotografa Uga Zamborlinia, sledi prevod intervjua sa Anom koji je prošlog vikenda objavljen na preko pet strana u Sportweeku, časopisu vodećih italijanskih novina Gazzetta dello Sport

NOVA TENISKA LOLITA

Ona izgleda odlično, ona je talentovana, i ova zvezda od 183m poseduje volju za pobedom koju imaju samo oni koji su preživeli rat. Sa samo 19 godina, ova srpkinja je blizu da baci u senku gospođicu Šarapovu: “Šta ja imam a ona nema? Ja sam prijatna osoba…”

Na prvi pogled, Ana Ivanović izgleda da je iste vrste kao oni “Made in Kournikova” Lolita tipovi: visoka, lepa, sa čeličnim pogledom. Po stereoptipovima, trebala bi da bude makar ohola, ako ne baš arogantna. Umesto toga, morate da čujete njena izvinjenja što kasni deset minuta, pa da shvatite da imate posla sa potpuno drugačijom osobom, iako je potpuno svesna slike koju bi trebala da ostavlja. Zaista, sudeći po slikama na njenom zvaničnom sajtu (www.anaivanovic.com), trebale bi da postoje neke prilično vruće fotografije, a koja lokacija je bolja za njihovo snimanje od Hyatt Regency hotela u Beogradu. Držao ju je na oku (a i sve nas) njen otac Miroslav, ogroman čovek koji bi u ragbi timu izgledao kao da tamo pripada. Razgovarajući sa njim, brzo se shvati koliko je Ana postala popularna u svojoj zemlji: “Čim se približila prvih 10 teniserki sveta, sve se promenilo. Ja radim kao konsultant za kompaniju za telekomunikacije, i uveravam vas da su se moji ugovori uvećali trostruko. Samo zato što sam otac Ane Ivanović”.

Vaša budućnost izgleda zagarantovano. Lepi ste, traženi od strane sponzora. Ljudi o Vama govore kao o novoj Šarapovoj …
to je čudno, Šarapova ni sa kim ne progovori ni reč, dok ja pričam, smešim se, smejem!

Ali ona je osvojila dva Grand Slama; sigurno i Vi želite da uradite isto?
Naravno da je to jedan od mojih ciljeva, kao što mi je cilj i da postanem prva teniserka sveta,. Znam da posedujem potrebne kvalitete, i više sam nego spremna da dostignem njen nivo, ali nikako ne nameravam da je kopiram.

Ko je onda Vaš idol?
Monica Seleš: Upoznala sam je prošle godine u Torontu. Neprijatno je naći se lice u lice sa svojim idolom. Bila sam dete kada sam je prvi put videla kako igra i dopao mi se način na koji se borila da pobedi. Od tada sam znala da želim da budem kao ona.

Sa druge strane, šta mislite o manekenstvu?
Zabavno je. Znate, kad ceo dan provedete na teniskim terenima, u hotelima i restoranima, bavljenje nečim drugim, ma šta to bilo, je stimulativno. A uostalom, koja žena ne uživa kada je srede i forografišu?

Sa samo 19 godina živite život poznate ličnosti. Postoji li rizik da ćete se zaneti?
Živim veoma neobičan život, ali ne živim u svetu snova, misleći da je sve savršeno. Lepo zarađujem baveći se poslom koji volim, ali nikada ne zaboravljam da postoje i Irak, rat i nasilje. Znam koliko sam srećna – svesna sam da bi većina devojaka mojih godina volela da zameni mesta sa mnom.

Mnogi ljudi već sada govore o Vama kao o sledećoj prvoj teniserki sveta. Da li ste ubeđeni u to?
Svakako sam osvojila nagradu za teniserku koja je najbrže napredovala, ali to mi nije dovoljno. Sledeće godine želim da budem u prvih 10 teniserki, da igram na Mastersu i da priđem korak bliže postajanju prve teniserke sveta. Ali znate li šta mi je najveći cilj?

Recite…
Da odigram savršen meč. Znate, meč u kome ni jedan udarac ne odigrate pogrešno. Mada, znam da je to nemoguće!

Izloženi ste velikom pritisku: da li Vam to smeta?
Kada jednom dostignete određeni nivo, pritisak je neizbežan, tako da je najbolje pokušati da uživate u tome. Ako ne možete, nema smisla razmišljati o osvajanju Wimbledona ili French Opena. U svakom slučaju, najveći pritisak koji osećam je onaj koji sama sebi stvaram: imam velika očekivanja za svoju tenisku karijeru.

Preživeli ste rat koji je kasnih 90-tih zahvatio Srbiju i Kosovo: čega se sećate iz tog vremena?
To su bila teška vremena. Nisam bila daleko od ovog hotela kada se zgrada iza nas srušila od bombardovanja. Imala sam samo 12 godina, ali sam tačno razumela šta se događa. Očigledno, treniranje je bilo jako teško: morali smo da treniramo između 7 i 9 sati ujutru, pošto je od podneva pa na dalje počinjalo bombardovanje, koje nije prestajalo do sledećeg jutra.

Čak ste morali da pobegnete u Švajcarsku, kako bi nastavili svoju karijeru
Svog menadžera, Dana Holzmanna, sam upoznala pre četiri godine. Moj prethodni menadžer mu je pokazao moj portfolio i on je odlučio da mi pomogne. Bio je važan biznismen, i prepoznao je da imam talenat i potencijal da postanem poznata. On radi u Bazelu, tako da je bilo logično da me dovede u Švajcarsku. Ovde je život miran - Federer živi tu i niko mu ne smeta, tako da možete da zamislite kako je meni!

Sa druge strane, da li u Beogradu i dalje možete da izađete, a da Vas obožavaoci ne napadaju?
Svakako da sam poznata, to može da se kaže, i privlačna za neke obožavaoce. Neki teniseri kažu da ne vole tu pažnju, ali to sa mnom nije slučaj, ja to volim, divno je imati obožavaoce. Pored svega toga, za mene je najbolji deo to što sam uzor mladim devojčicama koje su tek počele da igraju tenis.

Kakva atmosfera vlada među profesionlanim teniserkama?
Rivalstvo je veliko. Uvek ispituju kako ste obučeni, kako izgledate. Ima mnogo ljubomore, i mislim da ne postoji ni jedno pravo priajteljstvo. Trudim se da izgledam najbolje što mogu, ali ne preterujmo, nisam kao one teniserke koje se doteruju pred izlazak na teren. Zbog toga se uvek zapitam, ‘znaš li da ćeš se oznojiti kao prase, i da će sva ta šminka početi da curi?’

Sezonu ste okončali blizu prvih 10 teniserki: šta ste naučili iz prve godine koju ste odigrali na visokom nivou?
Da morate da tražite savršenstvo čak i ako ne postoji. Par meseci nisam imala trenera, što je bio prekid u učenju. Mnogim teniserkama je dečko trener, ali ja bi radije da to radim sama. Sazrela sam, i spremna sam da ciljam visoko.

Pa, da li ste našli ‘njega’?
Već sam mnoge aspekte svog života podelila sa ljudima koje ne poznajem, pa nek bar taj deo ostane tajna.

Znači, neko postoji! Rečeno mi je da bi to mogao da bude teniser…
Tata (zove svog oca da okonča intervju)!

Lični detalji:

Ana Ivanović je rođena u Beogradu 6. novembra 1987. godine. Visoka je 183cm, i ima 73kg. Tokom svoje karijere je osvojila dva
Sony Ericsson WTA Tour turnira, jedan u Kanberi 2005., a drugi u Montrealu ove godine. Plasirala se u finale Wimbledona u juniorskoj konkurenciji 2004. godine, i u četvrtinu finala Roland Garrosa 2005. godine. Počela je da igra kada je imala pet godina, a trenutni trener joj je Australijanac David Taylor. Veoma je sujeverna: uoči servisa lopticom lupi samo jednom, i nikad ne hoda po linijama terena. Izabrana je za "Miss Fed Cup 2006 za Evro/Afričku zonu" i ima jednog brata (Miloša, 15 godina) koji igra košarku.