Intervju za časopis Jolie

Intervju za časopis Jolie

Pre izvesnog vremena, Anu je u Srbiji intervjuisao časopis Jolie. Sledi deo intervjua:

Talenat i godine posvećenosti su je doveli u sam vrh svetskog tenisa, a lepo lice i šarm su otvorili vrata velikih reklmanih kampanji.

“Činjenica da me podržava toliko ljudi, bilo da su u gledalištu ili prate preko televizije, mi daje dodatnu energiju i samopouzdanje, pogotovo tokom mčea, i svi ti komplimenti mi zaista laskaju. Ipak, dok sam na terenu, skoncentrisana sam samo na svoju igru i razmišljam samo o tome šta bi trebala da uradim da pobedim.”

Tokom poslednje dve godine ste stekli ogromno iskustvo na Grand Slam turnirima. Koji grat Vam je najsrećniji - Pariz, Njujork, London ili Melburn?
Najviše uživam na Australian Open-u, pošto obožavam zemlju i imam rođake u Melburnu. Volim i Roland Garros. Pobeda nad Amelie Mauresmo u Parizu mi je jednao od najboljih sportskih uspomena!

Novogodišnju noć ste proveli u avionu, pošto srte 1. januara igrali u Australiji. Da li najbolji sportisti moraju da žrtvuju svoje odmore?
Nažalost, većina nas profesionalnih sportista ne može na pravi način da proslavi većinu praznika. Ali pre mnogo vremena sam shvatila da, ako hoću da budem najbolja, moram da žrtvujem mnogo lepih stvari u životu. Najviše volim da tokom praznika budem sa svojom porodicom u Beogradu. Jedna sjajna stvar koju sam uradila krajem prošle godine je proslava mog rođendana sa prijateljima na koncertu 50 Cent-a u Beogradskoj areni. To je bio nezaboravan izlazak!

Kako još provodite retke trenutke odmora?
Od kako sam počela profesionalno da se bavim sportom, moje slobodno vreme se svelo na minimum, tako da mi je godina dugačka! Na turnirima, tokom trenutaka opuštanja, čitam knjige ili gledam filmove. U poslednje vreme sdam uživala u delima Dena Brauna, paula Koalja i Erik fon Denikena. Nikada nisam volela klubove, ali često odlazim u restorane sa dobrom hranom, pogotovo ako sam u nekom udaljenom delu sveta i imam priliku da probam nešto iz lokalne kuhinje.

Nakon meča u Tokiju, išli ste da gledate sumo rvače …
Da, razmišljam o promeni profesije! Šalim se. Teniseri mogu mnogo da nauče od tih velikih boraca. Impresionirana sam njihovim osećajem za strategiju i mentalnom snagom. Sumo rvači su eoma disciplinovani i imaju neobičan stil života. Žive i treniraju u istoj zgradi a, ako žele da odu u grad, moraju da nose tradsicionalnu odeću, koja je nošena ko zna pre koliko vekova. To je bilo divno iskustvo, upoznala sam deo kulture koja je toliko drugačija od naše.

Kako se slažete sa Jelenom Janković?
Ne mogu da kažem da smo prijateljice, ali se dobro poznajemo kao teniserke. Ne mislim da smo rivalke, kao što mnogi ljudi smatraju. Svaka od nas se na turnirima trudi da igra najbolje što može i bori se za pobedu. Jelena je odlična teniserka, veliki proefsionalac, i ni ona ni ja nemamo vremena za taštinu. Ne verujet svemu što neki mediji pokušavaju da naprave.

Kako se pripremate za mečeve?
Volim da budem sama bar sat vrtemena pre izlaska na teren. Slušam muziku, R&B ili srpski pop, i povremeno igram Sudoku, jer mi to pomaže da se opustim. Otprilike 15 minuta pre početka meča se skoncentrišem na igru, radim na strategiji.

Kako izlazite na kraj sa porazima?
Ne volim da gubim, ali se trudim da ostanem pozitivno raspoložena i da iz svake greške naučim lekciju. Prirodno, neki porazi bole više od drugih. Mečevi se igraju svaki dan. Kada sam na terenu, sve se svodi na takmičenje, ali kada sam poražena spakujem kofere i odletim na sledeći turnir.

Nedavno Vam je odato još jedno priznanje – WTA Vas je imenovao za teniserku koja najviše daje …
Naša obaveza kao sportista je da promovišemo lepotu igre. Izuzetno sam srećna kada sam u poziciji da nekome pomognem. Prošle godine sam malo radila sa decom u teniskim klubovima u Beogradu a na početku sezone sam neštoslično uradila u Sidneju, gde sam učestvovala u teniskoj školi za decu obolelu od dijabetesa.

Photo: Manuela Davies / doubleXposure.com