Intervju za Sport & Style magazin

Intervju za Sport & Style magazin

Napominjemo da je ovaj tekst u originalu na francuskom jeziku, tako da ovaj prevod možda sadrži neke netačnosti. Kliknite ovde da vidite Anu na naslovnoj strani L’Equipe’s Sport & Style magazina.

Ana Glam Slam
Autor Yves Bongarcon

Rođena u zaraćenoj bivšoj Jugoslaviji, Ana I., stara 21 godinu, je sebe dovela na vrh svetske rang liste. Izuzetno nadarena na terenima, osvajačica Roland-Garros-a, Sport & Style, otkriva još jedan aspekt nebrušenog dijamanta: novu, ultra glamuroznu ikonu, koju smo sreli u Moskvi. Intervju i snimanje fotografija. Kao i sve mlade devojke, Beograđanka priznaje da voli modu. 5. oktobra je u Moskvi sebe pronašla kao top modela za naše snimanje.

Metar osamdeset pet, 67kg, savršeno ovalno lice. Koža boje breskve, graciozna figura, očaravajući osmeh i savršeni zubi, a sve to prodaju blistave oči i spontana ljubaznost... to je dovoljno da se zapitamo da li mi zaista zaslužujemo Anu Ivanović! Međutim, mlada srpska teniserka je prešla veliki put. Često najlepše ruže procvetaju na najneverovatnijim mestima, i to je najverovatnije bilo i u Aninom slučaju. Rođena u Beogradu 1987. godine u običnoj porodici, odrastala u Jugoslaviji u kojoj je besneo rat, Anin život je kao roman. Rođena od običnih ljudi, teniserka još u pelenama, koja će jednog dana biti svetski broj 1. A takođe i jedna od najlepših devojaka ikada viđenih na teniskom terenu. Tipična priča o Pepeljuzi. Međutim, smeđokosa lepotica o sebi govori sa mešavinom perspektive i iskrenosti, i na nivou koji baš ne odgovara njenom statusu zvezde u usponu. Jedna stvar koja je intrigantna od početka u vezi lepe devojke: zašto tenis, kada? Zašto ova opsesija? I zašto tako mlada?

"Da, bila sam jako mala!” smeje se. “Pet godina, to jeste jako mlado. U stvari, možda bi počela čak i ranije! Kada sam bila dete, mislim da se nikada nisam igrala sa lutkom, ruke su mi uvek bile zauzete teniskom lopticom ili reketom. Imam video snimke na kojima imam tri ili četiri godine i plešem... sa reketom. I naravno koristila sam ga kao gitaru!”

U to vreme je Monika Seleš na Balkanu bila ogromna zvezda, i mnogi su je sledili. Ana se seća: "Naterala sam svoje roditelje da me upišu u tenisku školu. Naučila sam broj telefona napamet, kako bi moja mama mogla da ih zove! Moj tata je odmah video da sam upecana i kupio mi je reket. Tako sam dospela u tenisku školu."

Sredinom rata krajem devedestih, ustajala je, suočavala se sa opasnošču i trenirala kao profesionalac od 7 sati ujutru... u praznom, isušenom olimpijskom bazenu! To nije lako sa 11 godina. To stvara karakter. I forhend. Pa, u Aninom životu nije sve uvek bilo lako? Danas je skoro teško zamisliti.

"Tačno, tih dana je bilo komplikovano i teško. Moji roditelji nisu imali novca i bilo je teško finansirati moj put u profesionalni tenis. U Srbiji je 1999. godine bio rat, bilo je eksplozija. Mislila sam da nikada neću imati priliku da postanem profesionalac."

Mešavina ambicije i skromnosti

Međutim, teniski bogovi, koji u Aninoj priči izgleda nikada nisu bili previše daleko, su pazili na nju. Ona se slaže: "Imala sam sreću da potpišem ugovor sa mojim prvim menadžerom u Švajcarskoj. Odmah sam imala priliku da putujem, da učestvujem na međunarodnim turnirima i da se takmičim sa ostalim devojkama. Shvatila sam da bih možda mogla da postanem dobar profesionalac. Volela sam te dane."

Njen agent, Gavin Versi, potvrđuje, "Predsednik naše menadžment kompanije, Dan Holzmann, je odmah bio osvojen mešavinom ambicije i skromnosti koja je izbijala iz Ane kada ju je upoznao. Video je odlučnost u njenim očima i odmah je ponudio da finansira njen razvoj. Očigledno da nije pogrešio.”

U stvari Holzmann, koji uopšte nije sportski agent (već vitaminski magnat), je samo za Anu osnovao dh management. Prema Versiju, on od tada sebe smatra "mnogo više Aninim prijateljem nego menadžerom. Posle Roland-Garros-a, poklonio joj je par Cartier minđuša." Kockica se zakotrljala. Ana je dobila svoju srećnu zvezdu i pravo da pravi svoj put u tenisu i, mesto pod suncem...

Ana je zadržala smisao za humor iz teških godina. Ima lak smeh i nestašno oko. Ceni sreću koju je imala i put od sivila u Beogradu devedesetih godina.

"Jaz je veliki. Svakog dana sam se sećala, pre svega toga da sam imala priliku da upoznam druge zemlje, druga mesta, druge gradove. Danas imam utisak da sam imala sve prilike koje sam mogla da tražim, da je sve bilo dostupno ‘tek tako‘, čarolijom. To je neverovatna sreća."

Ali Ivanovićeva nije tip koji će zaboraviti odakle je.

"Naravno, kad odem kući, primećujem razliku. Ali i tamo se stvari menjanju, situcija se popravlja. Zemlja se dosta razvila poslednjih godina. Ima sve više i više pozitivnih inicijativa, dobrih stvari za pomoć ljudima. Menja se, odvaja ratne od posleratnih godina. Drago mi je da vidim da se stvari propravljaju, da zemlja postaje bolja. Naravno, niko još uvek ne može da je poredi sa New York-om, ali..."

Sreća i uspeh

Jasno je da je Ana srećna devojka. Osim toga, bilo bi teško da neko poveruje u suprotno, zbog svega što ima: lepotu, talenat, uspeh i budućnost. Iako je sada poznata ličnost, ljudi često pokušavaju da cepidlače, i to je nervira.

"Šteta je što novinari ponekad mešaju istinu o meni. Kada vidim da me porede sa Kournikovom jer sam izgubila nekoliko puta za redom na turnirima, ili ako neko napiše da nemam želju da se borim. To me nervira. Stvarno! Pošto to nije istina. Ali znam da je nemoguće boriti se protiv toga. Morate da imate veru u sebe i da pratite put koji je iscrtan za vas i da ne dozvolite da se spoljni svet meša u vaš rad. Pritisak koji dolazi spolja je uvek gori."

Odgovor? Ana je ubeđena da ponekad morate da se odvojite od tenisa, da bi mogli bolje da igrate. "Možete biti 100% na terenu i ujedno otići na modnu reviju. Gde je problem? Modna revija ili glamurozno snimanje fotografija vas neće odvojiti od ciljeva ako ste skoncentrisani."

Čudna bistrina i odlučnost za mladu devojku od 21 godine. Od početka je Anina snaga bila njena porodica.

"Oni toliko olakšavaju stvari, to je jasno. Moji roditelji naravno, ali i moj brat. On je četiri godine mlađi od mene i on je bio tu i na mojoj strani terena od kako je bio beba! Kada sam sa oko 15 godina počela da putujem, moja mama je pošla sa mnom. To je za njega velika žrtva, da nedeljama ostane sam sa mojim tatom. I sve ove godine njihovo ohrabrenje nije oslabilo: moj tata redovno izgubi glas bodreći me tokom mečeva ” smeje se.

Život pod suncem

Teško je kada govorite sa najlepšim svežim licem u tenisu, još više talentovanim, sa telom modela, da ne dođete do teme mode. Priznaje da je danas sve više i više zainteresovana za luksuzni svet, iako sebe ne vidi kao modnu žrtvu.

"Da budem iskrena, pre godinu dana nisam tome pridavala mnogo pažnje. Ali sad, mislim da sam ipak devojka i da imam pravo da volim te stvari,” smeje se. “U stvari volim da se sredim, tim pre što ogromnu količinu vremena provodim u sportskoj garderobi. Super je to promeniti, obući nešto što ste stvarno odabrali, na primer farmerke ili suknju."

Veliki ljubitelj Eve Mendes i Jessice albe, Ana ima racionalan ukus kada je moda u pitanju.

"Stvarno, ne pratim modu sistematski. Pre svega tražim garderobu koja mi pristaje. Na kraju bi pre da se osećam udobno nego da po svaki cenu nosim najnoviji trend, i da mi bude neudobno. Ali, prelistavam časopise i zastajem kod garderobe, cipela i tašni kao i sve devojke. "

Da li Ana ima još nekih snova?

"Naravno!" smeje se

Photo: L'Equipe Sport & Style / Hamid Bechiri