Članak u magazinu turnira na Baliju

Članak u magazinu turnira na Baliju

Sledi prevod članka koji je napisao Barry Wood, objavljenog u zvaničnom programu Commonwealth Bank Tournament of Champions turnira koji u četvrtak počinje na Baliju:

Kada je Ana Ivanović pre godinu dana došla na Bali, njena igra je bila na visokom nivou i tek što je osvojila prvi turnir posle dve godine u Lincu. A onda su stvari krenule još bolje - pobedila je sve protivnice i osvojila Commonwealth Bank Tournament of Champions.

Jednom od najboljih izdanja u svojoj celokupnoj karijeri, pobedila je Anastasiu Pavlyuchenkovu, Kimiko Date-Krumm i Alisu Kleybanovu i postala popularna pobednica turnira. Njena pobeda je bila u velikoj suprotnosti u odnosu na njenu jedinu dotadašnju posetu ovom rajskom ostrvu 2006. godine, kada je u svom prvom meču izgubila od Olge Puchkove.

Ne iznenađuje da je htela da nastavi da igra, ali je sezona bila završena, i nije imala izbora. Ostalo joj je da napravi pauzu i da se pripremi za 2011. godinu. Onda je naišla na prepreku, pretrpela je povredu dok je, zajedno sa Novakom Đokovićem, predstavljala Srbiju na Hopman Kupu, i to je loše uticalo na njene pripreme za Australian Open. Ali se na kraju vratila na pravi put, i imala je još jednu uspešnu sezonu. Najbolji trenuci su bili polufinale u Birmingemu, još jedno u Karlsbadu, i četvrtina finala u Indijan Velsu i Pataji. Nimalo loše.

U isto vreme, ponovo je angažovala Scott Byrnesa za svog fitnes trenera, i odabrala Nigela Searsa za trenera. Pronalaženje pravog trenera nije bilo lako. Ana je znala da ne želi nekoga ko će je kontrolisati 24 sata dnevno, i posle toliko godina u profesionalnom tenisu zaigrala je kako treba. Želela je da pronađe nekoga ko će blago da koriguje njenu igru, napravi jednu ili dve izmene, i da joj da ličnu slobodu koja joj je bila potrebna. Na kraju je to pronašla u Searsu, čija ćerka Kim je devojka Endija Mareja.

Sears je uspešno sarađivao sa Amandom Coetzer, a potom sa Danielom Hantuchovom, dok su obe bila u prvih 10, posle čega je odlučio da više vremena provodi kod kuće pa je počeo da radi kao direktor ženskog tenisa u LTA. Međutim, nije mogao da odoli prilici da radi sa Anom, i to partnerstvo jako dobro funkcioniše od jula meseca, kada su počeli da rade zajedno.

Byrnes, koji je ranije radio sa Anom od jula 2006. do jula 2009. godine, je, kao i Sears, odlučio da se neko vreme odmori od profesionalnog tenisa, a takođe je radio sa nekima od najboljih ženskih teniserki - Mariom Sharapovom, Verom Zvonarevom i Victoriom Azarenkom - a posle ovogodišnjeg Wimbledona je ponovo deo Aninog tima.

Ana zna da je dobar tim ključan za uspeh, što je nedavno i rekla indonežanskom časopisu The Yak.

“Ima mnogo faktora, a talenat je samo jedan od njih. Disciplina, odlučnost i motivacija su takođe veoma bitni. Važno je i da ste okruženi ljudima koji vas podržavaju, pošto ne možete da uspete sami, iako je tenis individualan sport. Možda vam je potrebno i malo sreće. Ali najvažnije od svega je da verujete u sebe i da nikada ne odustanete.”

Ana nikada nije odustala, iako je prošla kroz težak period posle osvajanja French Opena 2008. godine i izbijanja na prvo mesto svetske rang liste. Pretrpela je povredu i ispala iz forme, zbog čega je pala na 63. mesto rang liste, posle čega se vratila u prvih 20. Ta vera u sebe je ono što je najviše privuklo njenog menadžera, švajcarskog biznismena Dana Holzmanna.

On je Anu upoznao kada je imala 14 godina, i odmah su ga impresionirali njeni stavovi. Njoj je, što nije čudno, bila potrebna finansijska pomoć u pokušaju da ostvari svoj cilj da postane profesionalna teniserka, i Holzmann je Anu i njenu porodicu pozvao na sastanak u Bazel.

“Pitao sam Anu šta želi u životu”, priseća se njihovog prvog susreta. “Pogledla me je u oči i odgovorila, 'Hoću da budem prva na svetu'. Bio sam očaran istog trenutka. Brzo sam odlučio da joj pomognem da ostvari svoj cilj.”

Ana je mislila da je prokockala tu šansu kada je igrala svoj prvi turnir od kako je Holzmann počeo da joj pruža podršku. Izgubila je u prvom kolu i četiri sata nije izašla iz svlačionice, plašeći se da će on okončati njihov dogovor. “Igrala sam očajno,” rekla je Ana. “Brinula sam se da će otići, ali onda sam brzo shvatila koliko je verovao u mene i to mi dalo dodatno samopouzdanje.”

Od tih nervoznih početaka, njegova vera u nju se naravno potvrdila, i vratila mu je 500.000 dolara koje je uložio u nju. To je bio sjajan odnos.

“To nije običan odnos izmedju igrača i menadžera,” objašnjava Ana. “To je više odnos između dva prijatelja. Razgovaramo o mnogim stvarima, ali smo uz to i odlični priajtelji, i sjano se zabavljamo kada smo zajedno. Jedna od najzabavnijih stvari koju radim kada sam na turnirima je odlazak na večeru sa Denom i ostatkom tima.”

Njena porodica joj je takođe pružala veliku podršku, još od prvog dana kada se rodila njena ljubav prema tenisu. Vremena nisu bila laka, i na putu do osvajanja French Opena je otkrila kako je nekada morala da trenira u praznom bazenu, pošto nije bilo drugog mesta za igru.

“Uvek sam od svoje porodice dobijala neverovatnu podršku” rekla je Ana, čija je majka Dragana poznato lice na WTA touru. “Mnogo im dugujem. Najviše uživam u turnirima kada je cela moja porodica sa mnom. French Open i Wimbledon su posebni, jer su oni uvek tu na oba turnira.”

Dok su neki roditelji poznati po tome što su ‘ohrabrivali’ svoje ćerke da igraju, svesni bogatstva koji uspeh može da donese, u kući Ivanovićevih je bilo potpuno suprotno. “Ana je nas terala!” šali se Dragana. “Videli smo koliko voli tenis još od malih nogu, i nismo imali izbora!”

A nije bilo lako. Nije bilo teško samo pronaći teren, bilo je teško i stići do njega! “Benzin se teško nabavljao, pa nismo svakog dana mogli kolima da idemo na trening,” rekla je. “Ali pronašli smo rešenje. Pozajmili smo dva bicikla, i tata i ja smo tako išli na treninge, a on je na svojim leđima nosio moju tenisku torbu.”

Iako je bilo teško, Ana nikada nije izgubila entuzijazam za igru. U stvari, nije mogla da se zasiti tenisa!

“Mislim da se ničega nisam odricala dok sam bila jako mlada. Tenis mi je uvek bio veliko zadovoljstvo, i na kraju treninga su morali da me odvlače sa terena! Da nisam toliko često igrala tenis, verovatno bih se bavila nekim drugim sportom. Volela sam i da učim i uživala sam u školi.

“Mislim da sam imala odličnu ravnotežu između tenisa, domaćih zadataka i vremena koje sam provodila sa porodicom i drugovima. Imala sam veoma srećno detinjstvo, i zahvalna sam roditeljima na tome.

“‘Žrtvovanje’ je bilo veće kada sam bila tinejdžer. Mislim da mi je najgore bilo to što sam provodila toliko vremena daleko od porodice od kako sam imala otprilike 12 godina, i kada sam počela da učestvujem na juniorskim turnirima u inostranstvu. Na sreću, moja mama je putovala sa mnom, ali su mi tata i brat strašno nedostajali.”

Mnogo je prošlo od kako je prevazišla poteškoće iz tog ranog perioda, i nasmejana Srpkinja je ostala da stoji čvrsto na zemlji, što ju je učinilo jednom od najpopularnijih teniserki ne samo među ostalim teniserkama, već i kod organizatora turnira i medija. Apsolutno svi vole Anu, što je pohvala i njoj, ali i svim ljudima oko nje.

NAJUSEŠNIJI TRENUCI U KARIJERI: Osvojila French Open 2008. i 12 nedelja bila prva teniserka sveta. Osvojila je i Bali i Linz 2010., Indian Wells i Linz 2008., Berlin, Los Angeles i Luxembourg 2007., Montreal 2006. i Canberru 2005. godine. Igrala u finalu Indian Wellsa 2009., Australian Opena 2008. i French Opena i Tokija 2007. godine.

NAJUSEŠNIJI TRENUCI U 2011.: Igrala u polufinalima u Birminghamu i Carlsbadu, i četvrtinama finala Indian Wellsa i Pattaye.